SAN
Opet sam te sanjala
Probudila sam se i vise nisam osecala
bol i prazninu kao nekada
Opet smo zajedno
Onako ovlas u prolazu
Samo tvoje prisustvo
ispunjava hladnocu velikog prostranstva
okovanog drevnim zidinama
zamka
koje me opcinjavaju
Sve je prazno
Sama koracam kroz odaje
Pogled iz sobe je upecatljivo
velicanstven
pomalo jeziv zbog visine
i nedostupnosti predela
Ali to me ne plasi
Nikoga nema
Samo vetar razgrce zavesu terase
i otvara pogled
na strmu liticu
Pogled je ipak divan
iako deluje hladno i zastrasujuce
Osecam da pripadam tamo
sama sam
i opet ti
Kao u prolazu
Kao da se nista nije promenilo
Nemoguce da je to san
Bas onako kako sam zamisljala
Nimalo usamljena sa tobom
Ne osecam hladnocu i prazninu
Osecam mir i slobodu
Iako sama
U tom prostranstvu hladnih zidina
Znam da si ti tu
Osecam te
I u tome je moj spokoj
Budim se srecna jer znam
da je moj san stvarnost
Nemoguce da je san
Uvek iznova si ti tu
Za sada u mojim snovima
Dok san ne ozivi
I dok se ne sretnemo
U vecnosti
istog prostranstva
Ja cu ponovo setati sama
A ti ces me cekati
Tada cu te uhvatiti za ruku
I odvescu te zauvek
Znam da me tada neces napustiti
Sigurno to znam
Osecam
Jer zajedno stremimo
putu vecnosti.
